Bled - utočište kraljeva, predsednika i tragača za mirom: Jednu stvar morate obavezno da probate
Vikend ili zaostali godišnji odmor je pravo vreme da za sobom ostavimo Beograd, sivu gradsku vrevu i pronađemo mesto gde vreme teče sporije. Odredište? Bled. Iako mnogi ovaj slovenački biser vežu uz prolećne šetnje ili letnja kupanja, naš cilj je bio da ga otkrijemo izvan glavne turističke sezone - kad je mirniji, autentičniji i povezaniji s prirodom...
Do Bleda, vašorice sa samo 8.000 stanovnika, možemo stići nakon otprilike sedam i po sati lagane vožnje preko Hrvatske i Slovenije ili za duplo kraće vreme avionom do Ljubljane, pa posle rentakarom.
Zima na Bledu ima posebnu magiju. Nema gužvi, jezero je obavijeno mističnom maglom koja se polako diže otkrivajući ono poznato ostrvce sa Crkvom Uspenja Marijinog, a vazduh je toliko oštar i svež da vas regeneriše već pri prvom udahu. Ovo je vreme kada Bled postaje idealna destinacija za opuštanje, regeneraciju i kvalitetan odmor. Za ljubitelje skijanja, na 40 minuta su sjajna skijališta, a transfer je organizovan i besplatan. Naši domaćini iz Turističke organizacije kažu da ovde možete provesti i deset dana, a da svaki dan upoznate i vidite nešto novo.
Gospodin Rikli
Smeštamo se u "Rikli balans hotel", našu bazu za naredne dane. Ovo nije običan hotel. Ceo koncept je posvećen obnavljanju energije. Inspirisan je Arnoldom Riklijem, švajcarskim isceliteljem koji je u 19. veku Bled postavio na svetsku mapu zdravstvenog turizma. Njegova filozofija se zasnivala na jednostavnim elementima: vodi, vazduhu i suncu.
Šetajući oko hotela, nailazimo na čuvenu Riklijevu stazu. Mala napomena za sve buduće putnike. Iako na letnjim fotografijama vidite ljude kako hodaju bosi, mi smo to preskočili. Reč je o stazi sačinjenoj od različitih podloga (kamenčići, kora drveta, šišarke) koje stimulišu akupresurne tačke. Ljudi je prolaze pre doručka u toplijem delu godine, ali zimi ona stoji kao tihi podsetnik na važnost kontakta s prirodom, dok mi biramo udobne čizme i duge šetnje uz obalu.
Deo fotografija sa putovanja sa Bleda
Rikli je verovao da sunčeva svetlost jača organizam, podstiče cirkulaciju i imunitet. Pacijenti su praktikovali kontrolisane sunčane kupke - u određeno doba dana, postepeno, bez naglih izlaganja. U 19. veku to je bilo revolucionarno, jer je tada preovladavalo mišljenje da sunce iscrpljuje organizam.
Jedna od najneobičnijih praksi bile su takozvane vazdušne kupke. Ljudi su boravili napolju, često u vrlo laganoj odeći ili gotovo nagi kako bi im tela bila u direktnom kontaktu sa čistim planinskim vazduhom. Rikli je smatrao da koža mora da diše. Tada je to bilo gotovo skandalozno, a ni danas nudizam nije baš opšteprihvaćen u ovom kraju sveta. Kao sećanje na Riklija, ostao je spomenik u gradskom parku, a i danas služe njegov doručak.
Ostrvo želja i tišine
Zima na jezeru ima posebnu draž. Magla se često nadvija nad vodom, dajući svemu mističan izgled. Odlučujemo se za vožnju do jedinog pravog slovenačkog ostrva - Bledskog otoka.
Do tamo se stiže isključivo tradicionalnim drvenim čamcem koji se zove pletna. Pletnari, veslači čije se zanimanje prenosi s kolena na koleno već vekovima, dočekuju nas umotane u debelu ćebad. Zvuk vesala koja seku hladnu vodu jedini je zvuk koji remeti savršenu tišinu.
Kad stignete na ostrvo, pred vama je izazov: 99 kamenih stepenica koje vode do Crkve Uspenja. Legenda kaže da mladoženja mora da prenese mladu preko svih 99 stepenika kako bi brak bio srećan - srećom, mi smo tu samo zbog pogleda i zvona želja. Povukli smo konopac tri puta, zvono je odjeknulo dolinom, a legenda kaže da će se želja ostvariti onome ko veruje. Zimi, kad nema gužve, taj zvuk je još prodorniji i svečaniji.
Bledski grad na steni
Nijedna poseta Bledu nije potpuna bez uspona do Bledskog grada (dvorac), najstarijeg zamka u Sloveniji, koji ponosno stoji na strmoj litici 130 metara iznad jezera. Pogled odozgo na zaleđene vrhove Alpa i tamnoplavo jezero oduzima dah.
U dvorcu se oseća duh prohujalih vremena. Obišli smo muzejsku postavu i vinski podrum. Ovde se istorija prepliće sa sadašnjošću, a uz šoljicu tople kafe na terasi dvorca osećate se kao vladar sveta. Upadamo nepozvani i na venčanje para iz Amerike i saznajemo da cena obreda na ovom mestu ide od 700 do nekoliko hiljada evra.
Od Tita do Trampa
Bled je oduvek privlačio elitu, umetnike i državnike. Dok šetate promenadom, ne možete a da ne primetite vilu "Bled", nekadašnju letnju rezidenciju porodice Karađorđević i kasnije Josipa Broza Tita. Tu su se donosile ključne svetske odluke, a Tito je ovde ugošćavao kraljeve, careve i predsednike, od etiopskog cara Hajla Selasija do Nikite Hruščova. Danas je zabranjeni grad i nismo ga uspeli posetiti.
Na tom mestu je Luka Dončić verio svoju devojku s kojom ima dvoje dece. Zanimljivo da je čak i porodica Donalda Trampa (preko Melanijinih korena) neraskidivo vezana za promociju lepota Slovenije, pa se priče o Bledu često mogu čuti i u visokim krugovima Njujorka i Vašingtona. Bled ne pravi razliku - on svojom lepotom jednako očarava i predsednike i nas, putnike namernike.
Luka Dončić uspeo da sačuva svoju privatnost
U julu 2004. godine na nekadašnji jugoslovenski vojni aerodrom "Brnik" svojim privatnim avionom sleteo je biznismen, danas predsednik Amerike Donald Tramp. Došao je prvi i jedini put sa svojom izabranicom Melanijom Knaus da upozna njene roditelje, oca Viktora i majku Amaliju. Susret je bio u "Grand hotelu Toplice", na samoj obali Bledskog jezera. Za Melaniju je bilo važno da Donald vidi zemlju u kojoj je rođena.
Luksuzni hotel je odabrala zbog prirodne lepote Bleda. Upoznavanje je upriličeno u predsedničkom apartmanu, gde je tokom svoje vladavine uživao maršal Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom. Upravo u tom apartmanu je Donald od Melanijinog oca zatražio njenu ruku. Tadašnja manekenka je s verenikom i roditeljima provela samo jedan dan u apartmanu. Isto veče oni su se vratili u Ameriku. Osoblje hotela rado se seća dana kada je Tramp verio Melaniju. Navode da je on bio veoma skroman, a da Melanija nije skidala osmeh. Hotel se danas renovira i kažu da će biti otvoren do Nove godine.
Slatkiš za kraj
Naravno, nijedna poseta Bledu nije potpuna bez gastronomskog simbola ovog kraja - originalne bledske krempite. Bila je to omiljena poslastica i Josipa Broza Tita. Zaputili smo se u kafanu "Park" (kavarna "Park"), dom ove poslastice, gde se ona svakodnevno ručno priprema još od 1953. godine. Slastan kolač osmislio je Ištvan Lukačević, a nama ga je otkrio Marko iz Loznice.
Dok smo uživali u pogledu na jezero, saznali smo neverovatan podatak: prošle godine su premašili brojku od 17 miliona prodatih krempita! To je brojka koja izaziva strahopoštovanje prema tradiciji koju ovde neguju.
A u čemu je tajna? Originalna bledska krempita (kremšnita) ima strogo određene dimenzije 7 x 7 x 7 centimetara. Kad vam je donesu na tanjiru, mora cela da se zaljulja - to je znak da je prava. Pravilno se jede tako da viljuškom probijete hrskavu gornju koricu, a zatim zgrabite sva četiri sloja odjednom: lisnato testo, šlag (umućenu slatku pavlaku), fini krem od jaja i donju koru. Ukus je savršen spoj hrskavosti i pahuljastog krema koji se topi u ustima. Koriste se samo prirodni sastojci, bez konzervansa, što znači da je svežina imperativ. Mana je što mora odmah da se pojede, istog dana.
Dok se spremamo za povratak u Beograd, osećaj je drugačiji nego pri dolasku. Umor je nestao. Bled zimi nudi ne samo odlazak na skijanj, nego i nešto što modernom čoveku najviše nedostaje - tišinu, čistotu i povratak sebi. Spoj velnesa i Riklijeve filozofije života i ishrane, istorijske težine dvorca i jednostavnog užitka u krempiti čini ovaj put savršenim begom od stvarnosti.
Bled nas je ispratio snegom koji je počeo lagano da veje, pozivajući nas da se vratimo opet - možda na proleće, da ipak isprobamo tu Riklijevu stazu bosih nogu.
Pupin sprečio da Bled pripadne Italiji
Posebna priča vezana je za čuvenog naučnikaMihajla Pupina, koji je zaslužan što je Bled danas deo Slovenije, odnosno što je pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Naime, Pupin je iskoristio lično prijateljstvo s predsednikom SAD Vudroom Vilsonom i uticao na to da ovaj grad ne pripadne Italiji. Ranije je stavio potpis na dokument po kojem bi Bled pripao Italijanima, ali je on povučen.
Zbog toga je 1921. godine Pupin postao počasni građanin Bleda, a kasnije dobio i spomenik uz koji na tri jezika stoji natpis: "Pronalazač i humanista Mihajlo Pupin, srpsko-američki fizičar, matematičar i elektroinženjer. Zaslužan što je Bledski kot posle Prvog svetskog rata ostao deo slovenačke teritorije. Godine 1921. postao je počasni građanin Opštine Bled."
Bonus video: Običaj šta svaka porodica u Sloveniji mora da uradi jednom u životu